PROBLEMATIKA NOSA
Problemi mogu biti razni, alergijska kijavica, devijacija (kriva nosna pregrada), sinuzitis, epistaksa (krvarenje iz nosa), polipi u nosu... saznaj više
PROBLEMATIKA UVA
Da li Vam se javlja bol u uvu, osećaj zapušenog uva, zujanje u ušima, vrtoglavica, curenje iz uva. Da li ste primetili da Vaše dete slabije čuje... saznaj više
PROBLEMATIKA GRLA
Bol u grlu je jedan od najčešćih razloga javljanja lekaru ali nisu svi problemi grla vezani za prehladu. Bol u grlu, gnojna angina, treći krajnik (adenoid), promuklost... saznaj više
UDARI MOŽDANOG STABLA POVEZANI SA VRTOGLAVICOM ILI NAGLUVOŠĆU
Cilj ovog poglavlja je da razmotri nalaz udara moždanog stabla detaljno. Uopšteniji prikaz udara moždanog stabla i TIA koji su povezani sa vrtoglavicama je razmotren drugde.
Opisani su mnogobrojni sindromi udara moždanog stabla. Većina uključuje ishemiju u distribuciji bazilarne ili vertebralne arterije. Ovde ćemo opisati najčešće sindrome. Klinički u lokalizovanju udara na moždano stablo traže se kardinalne osobine na ipsilateralnim perifernim kranijalnim nervima koji su zahvaćeni i kontralateralna slabost senzornog deficita. Cerebelarni znaci, ako su prisutni, trebalo bi da su ipsilateralni. MR je često neophodna da se napravi specifična dijagnoza i da se odvoji vaskularna etiologija od tumora i ostalih strukturalnih povreda. Šema senzorne distribucije može biti od pomoći. Razdvojen senzorni deficit preko lica ili polovine tela obično indikuje leziju u okviru moždanog stabla. Hemisenzorni gubitak uključujući sve modalitete ukazuje na leziju u gornjm delu moždanog stabla, u talamusu, ili dublje u beloj masi parietalnog režnja. Bilateralni i motorni i senzorni znaci su uvek jasan znak lezije moždanog stabla. Kada je hemiplegija ili hemipareza prisutna i senzorni gubitak koegzistira, tada je obično lezija supratentorijalno.
Vertigo je čest rani znak moždanog udara. Međutim, pošto su udari mnogo ređa patologija nego ostali uzroci vertiga, kao što su poremećaji uva, vertigo je jedino izazvan problemima CNS-a (uključujući udare) u 5% slučajeva. Migrena je čest uzrok vaskularnog vertiga.
Problem sluha je mnogo ređi simptom moždanog udara nego vertigo. To odražava šemu povezivanja sluha u moždanog stablu koja uključuje ukrštene i neukrštene puteve ili faktore povezane sa detaljnim snabdevanjem krvlju ili otpornost uva na poremećaje u snabdevanju krvlju.
BOLEST MALIH KRVNIH SUDOVA
PIKA (sindrom posteriorne cerebelarne arterije)
PICA sindrom je takođe poznat kao «lateralni medularni sindrom» ili «Valenbergov sindrom», nakon što ga je Valenberg opisao 1895. To je najčešći udar moždanog stabla. Karakteriše ga vertigo, ipsilateralna hemiataksija, dizartrija, ptoza i mioza. Većina pacijenata sa ovim udarom se oporavlja veoma dobro i često obnovi svoje prethodne aktivnosti. Pacijenti često imaju Hornerov sindrom (unilateralna ptoza, mioza i facijalna anhidroza). Takođe može biti sakadična dismetrija (prebačaj), sakadične pulzije (vučenje oka u toku vertikalne sakade prema strani lezije). Prognoza je obično prilično dobra sa potpunom ili skoro potpunim oporavkom u narednih 6 meseci. Dijagnoza je obično MR. ABR testiranje je često abnormalno kod osoba sa centralnim Hornerovim sindromom.
PICA može da potiče od vertebralne arterije ili kao posebna grana bazilarne arterije. Zbog toga većina «PICA» sindroma udara u stvari je zbog okluzije vertebralne arterije. Srčani emboli izazvaju samo u 5% slučajeva ove udare, dok disekcija izaziva u 15% slučajeva.
AICA (sindrom anteriorne inferiorne cerebelarne arterije)
AICA sindrom je obično povezan sa vrtoglavicama i unilateralnom ipsilateralnom gluvoćom zbog ishemije labirintne arterije, ipsilateralnom facijalnom slabošću i ataksijom. To je drugi najčešći udar moždanog stabla sa učestalošću 10% od PICA. Obim ovog udara je suviše varijabilan. Simptomi slični Menijerovoj bolesti (varirajuća nagluvost, tinitus, vrtoglavice) takođe može biti izazvan TIA u ovoj distribuciji. Bilateralnost fluktuirajućeg sluha sugeriše na vaskularni uzrok. AICA takođe ima veoma varijabilno polazište i može krenuti od kaudalnog do središnjeg ponsa. Dijagnoza je uopšteno MR-om.
Sindrom labirintne arterije
Labirintna arterija ili unutrašnja auditivna arterija obično polazi od AICA, ali takođe može imati polazište iz PICA ili bazilarne arterije. Snabdeva krvlju unutrašnje uvo. U unutrašnjem slušnom hodniku snabdeva skarpin ganglion. Nakon izlaska deli se u zajedničku kohlearnu arteriju i prednju vestibularnu arteriju. Zajednička kohlearna arterija se dalje deli u glavnu kohlearnu arteriju i vestibulokohlearnu arteriju, da bi ova poslednja formirala zadnju vestibularnu arteriju i vestibularnu granu. Glavna kohlearna arterija snabdeva apikalne tri četvrtine kohlee, a kohlearna grana bazalnu jednu čestvrtinu (visoki tonovi). Posteriorna vestibularna arterija snabdeva donji sakulus i ampulu posteriornog polukružnog kanala. Prednja vestibularna arterija je manja arterija koja snabdeva utrikulu, gornju sakulu i ampule prednjeg i lateralnog polukružnog kanala. Labirintna arterija je krajnja arterija i kao takva može biti vulnerabilnija nego ostala cirkulacija. Dijagnoza može biti teška jer mozak može da ne pokazuje lezije.
Sindrom gornje cerebelarne arterije (SCA sindrom)
Glavni simptomi su ipsilateralna cerebelarna ataksija (srednji i/ili gornji cerebelarni pedunkul), mučnina i povraćanje, usporen govor (pseudobulbarni), gubitak bola i temperature sa kontralateralne strane tela. Parcijalna gluvoća, tremor gornjih ekstremiteta i ipsilateralni Hornerov sindrom i palatalni mioklonus su bili prijavljeni. Klinički ovaj udar može biti nemoguće razlikovati od parcijalne AICA i PICA udara. Mnogo se ređe javlja nego ovi. Okularna pulzija od strane lezije je prijavljena kod SCA sindroma. Dijagnoza je MR snimkom.
Pontinsko krvarenje
Ovo je katastrofalan događaj, obično je hipertenzivno krvarenje. Prezentuje se komom, kvadriplegijom, malim reaktivnim pupilama i odsutnim horizontalnim pomeranjem očiju. Oni koji preživa mogu da razviju okulopalatalni mioklonus. Dijagnoza se postavlja MR snimkom.
Medijalni medularni infarkt (Dežerinov sindrom)
...predstavlja 0,5% svih moždanih infarkta. Kontralateralna hemipareza osim lica, hemisenzorni gubitak tipa zadnje kolumne (kontralateralno). Slabost jezika je ipsilateralna sa infarktom. Patološki proces može biti u vertebralnoj arteriji ili u delu nakon odvajanja PICA. Nistagmus na gore može da se javi. Bolest malih krvnih sudova (diabetes, hipertenzija, hiperholesterolemija) su obično razlog.
Pontinske hiperintenzivne lezije
Često se sreću područja pojačanog signala u ponsu (T2 MRI). Ovi pacijenti često imaju simptome neravnoteže, poteškoća sa govorom i gutanjem. Ovi pacijenti obično imaju Rebound nistagmus.
Redak izvor pontinske hiperintenzivne lezije je centralna pontinska mijelinoliza koja je posledica fluktuacija u elektrolitnom statusu npr. kod hospitalizovanih pacijenata.
Osobe sa središnjim pontinskim infarktom obično imaju normalan ABR.
BOLEST VEĆIH KRVNIH SUDOVA
Vertebrobazilarna insuficijencija
Smanjen protok krvi u vertebrobazilarnom sistemu objašnjava gomilu simptoma moguće pripisanih moždanom stablu. Ne postoji dobro prihvaćen način da se ustanovi ova dijagnoza. Dok je MR dijagnostika tehnološki uznapredovala znatno, MR još uvek nije dovoljno velike rezolucije da pouzdano vizualizuje sitne arterije u ovoj oblasti. Konvencionalna angiografija je najpouzdaniji način da se opravda ova dijagnoza.
Tromboza bazilarne arterije
Kako bazilarna arterija snabdeva većinu moždanog stabla, okluzija je čsto katastrofalna rezultujući u kvadriplegiji. Smrt uzrokovana prestankom disanja je česta. Okluzija proksimalnog dela bazilarne arterije može dovesti do velikog broja sindroma koji uključuju vizualne halucinacije, somnolenciju, razne nalaze na očima uključujući vertikalni nistagmus. Dijagnoza se psotavlja MR.
Tromboza vertebralne arterije
Obično se manifestuje kao infarkt PIKA teritorije. Bilateralna okluzija je mnogo ređa nego unilateralna i ima polagan progresivni tok i slabo prognozu. Dijagnoza je kombinovanjem angiografije sa MR.
Okluzija karotide
Karotidna bolest retko izaziva vertigo. To je zbog toga što delovi mozga koji kontrolišu percepciju kretanja u zadnjem delu i snabdeveni su drugim arterijama (vertebralnom i bazilarnom). Kada je bolest karotida izražena, prati je i bolest zadnjih arterija, karotidna bolest može biti povezana sa vertigom, ali nije uobičajeno. Dijagnoza je sa MR, Doplerom ili angiografijom.
Copyright © drjovanbubalo.com