PROBLEMATIKA NOSA
Problemi mogu biti razni, alergijska kijavica, devijacija (kriva nosna pregrada), sinuzitis, epistaksa (krvarenje iz nosa), polipi u nosu... saznaj više
PROBLEMATIKA UVA
Da li Vam se javlja bol u uvu, osećaj zapušenog uva, zujanje u ušima, vrtoglavica, curenje iz uva. Da li ste primetili da Vaše dete slabije čuje... saznaj više
PROBLEMATIKA GRLA
Bol u grlu je jedan od najčešćih razloga javljanja lekaru ali nisu svi problemi grla vezani za prehladu. Bol u grlu, gnojna angina, treći krajnik (adenoid), promuklost... saznaj više
MENIEROVA BOLEST
Menierova bolest je oboljenje unutrašnjeg uva koje nosi naziv po Francuskom lekaru koji je krajem 19.-og veka opisao simptome ovog oboljenja, a to su: povremeni napadi vrtoglavice, zujenje u uvu (tinitus), osećaj zapušenosti uva i varirajuća nagluvost. Ovo oboljenje nastaje usled povećanog pritiska tečnosti u unutrašnjem uvu (endolimfe).
Smatra se da 0,2% ljudi boluje od Menierove bolesti. Bolest obično zahvata samo jedno uvo, međutim vremenom, obično nakon 30 godina bolovanja, kod 50% pacijenata bolest zahvata oba uva.
Uobičajenom napadu menierove bolesti prethodi osećaj zapušenosti u jednom uvu. Takođe varirajući pad sluha ili zujanje mogu da prethode napadu. Epizoda napada kod Menierove bolesti obično se manifestuje jakom vrtoglavicom, nestabilnošću, mučninom i povraćanjem. Napad vrtoglavice kod menierove bolesti traje od 20min do 24sata (obično 2 do 4 sata). Nakon napada sledi period izraženog umora ili iscrpljenosti, koji zahteva spavanje i odmor. Kod ovog oboljenja postoji velika varijabilnost u dužini trajanja i simptomima. Napadi mogu da se javljaju nekoliko puta nedeljno; ili mogu postojati periodi remisije koji traju nedeljama, mesecima, pa čak i godinama. Periodi između napada su kod nekih bez simptoma, a kod nekih sa osećajem nestabilnosti i zujanjem u ušima. Nepredvidiva priroda ove bolesti onemogućava da se predvidi kako će zahvatiti pojedinca u budućnosti. Simptomi mogu jednog dana nestati, bez da se ikad vrate ili mogu postati toliko nepodnošljivi i izraženi da onemogućavaju funkcionisanje. U kasnoj fazi bolesti simptomi su stalno prisutni i izraženiji. Pad sluha može biti izražen i više ne fluktuira. Tinitus i/ili osećaj zapušenosti u uvu mogu biti izraženiji i stalno prisutni. Napadi vertiga mogu biti zamenjeni stalnom borbom sa vidom i ravnotežom, uključujući poteškoće sa hodanjem u mraku, pa i povremenim padovima zbog gubitka ravnoteže. Ponekad ovi padovi vestibularnog porekla (Tumarkinove krize) se pojavljuju u ovom stadijumu bolesti.
Tačan uzrok Menijerove bolesti se ne zna. Teorije navode cirkulatorne probleme, virusne infekcije, alergije i autoimune reakcije, migrenu i genetsku predispoziciju. Eksperti takođe nisu sigurni šta dovodi do simptoma u akutnoj fazi bolesti. Neki ljudi sa Menijerovom bolešću navode da neki okidači provociraju napade, kao što su stres, preterana radna opterećenost, umor, emocionalni poremećaji, druge bolesti, promene pritiska, neka hrana i preterani unos soli u ishrani.
Terapija:
Najkonzervativnija i najdugotrajnija terapije Menijerove bolesti (sa ciljem da smanji intenzitet i broj napada) je smanjen unos soli i korišćenje diuretika. Cilj ove terapije je da se smanji pritisak tečnosti u unutrašnjem uvu. Neki lekari koriste betahistin (Betaserk) kao vestibularni supresant kod Menijerove bolesti.
Lekovi koji se koriste u toku napada da smanje vrtoglavicu, mučninu i povraćanje su: diazepam (Valium), Prometazin (Fenergan), dimenhidrinate (Dramamin), i meklizin hidrohlorid (Antivert ili Dramiamin), po nekad se koristi i vestibularna rehabilitaciona terapija koja može pomoći ljudima sa neravnotežom u periodim aizmeđu napada. Cilj je da potpomogne sposobnost mozga i tela da obrađuju balansne informacije.
Kod oko 20-40% pacijenata lekovi ne pomažu da ublaže jake i učestale napade vrtoglavica. Ovim pacijentima može pomoći hemijska labirintektomija. To se izvodi ubrizgavanjem Gentamicina injekcijom u šupljinu srednjeg uva, odakle on difunduje u unutrašnje uvo, gde uništava vestibularno tkivo.
Druga manje konzervativna terapija je hirurška, koja podrazumeva resekciju vestibularnog živca.
Copyright © drjovanbubalo.com